Награда “Миле Недељковић”

 

Сања Радиновић – добитник награде ”Миле Недељковић” за 2012. годину  

Овогодишњи добитник награде ”Миле Недељковић” за најбољу књигу из области савремене фолклористике је др Сања Радиновић из Београда. Ова награда вреднује студије које се баве проучавањем етнологије и антропологије, етномузикологије и народне књижевности, а додељује је Удружење грађана ”Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”. Жири који чине академик Петар Влаховић, проф. др Ненад Љубинковић (председник), др Јелена Јовановић, др Бранко Златковић и Јасна Бјеладиновић-Јергић сматра да књига Сање Радиновић Облик и реч (Закономерности мелопоетског обликовања српских народних песама као основ за методологију формалне анализе), у издању Факултета музичке уметности у Београду (2011), представља својеврсни допринос у начину проучавања српске музичке народне традиције. Награда ”Миле Недељковић” свечано ће бити уручена крајем септембра у Аранђеловцу, када ће бити додељена и повеља ”Миле Недељковић” за животно дело проф. др Драгославу Девићу за изузетне резултате у проучавању српске традиционалне музичке културе.

 

Удружење грађана „Баштина и будућност –Аранђеловац 1859“

Општина Аранђеловац

Награда ”Миле Недељковић”

 

ПРОГРАМ

 

Четвртак, 27. септембар 2012.

Студентска истраживачка радионица народне традиције ”Миле Недељковић” у шумадијском селу Вукасовци (од 27. до 29. септембра)

11.00: Етно разгледница, радионица етно фотографије за ученике аранђеловачких школа (координатор Славиша Живковић), Етно кућа, Аранђеловац

13.00: Змај, луткарска радионица за ученике аранђеловачких школа (координатор, Милош Јовичић, академски сликар), Етно кућа

19.00 – Генеалошка истраживања у Србији (породично стабло српских породица), говоре: Мирослав Нишкановић, Александар Бачко, Владета Коларевић, Часлав Недељковић, Дом омладине, Аранђеловац

 

Петак, 28. септембар

11.00: Звонце, музичка радионица за омладинце певачких група аранђеловачких КУД-ова, као и ученике школа (координатор Бојана Кнежевић), Етно кућа

16.00: Огледалце (отварање изложбе радова етно фотографије и лутака, уз учешће полазника музичке радионице Звонце), Етно кућа

19.00: Свечана додела награде „Миле Недељковић“ за најбољу савремену српску фолклористичку књигу. Додела повеље ”Миле Недељковић” за животно дело из области проучавања народне традиције. Наступ етно групе „Бело платно“ из Београда, Дом омладине

Манифестацију Награда ”Миле Недељковић” помогло је Министарство културе и информисања Републике Србије

 

 

Награда ”Миле Недељковић” за 2012. годину

 

Удружење грађана ”Баштина и будућност – Аранђеловац 1859” утемељило је 2009. године награду ”Миле Недељковић” за најбољу студију из области савремене српске фолклористике (етнологије и антропологије, етномузикологије, народне или усмене књижевности). Награда носи име једног од најзначајнијих наших етнолога, проучаваоца народне традиције и историје, публицисте и педагога. Жири који бира најбољу књигу чине најеминетнији научници из ових области: академик Патар Влаховић, проф, др Ненад Љубинковић (председник жирија), др Јелена Јовановић, др Бранко Златковић и Јасна Бјеладиновић-Јергић.

Манифестација Награда ”Миле Недељковић” култоролошког је, научног и едукативног карактера. Организатор је Удружење грађана ”Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”, а реализоваће се 27. и 28. септембра 2012. године у Аранђеловцу. Програмски концепт ове манифестације подразумева доделу повеља ”Миле Недељковић” за најуспешнје ауторе на конкурсу, повељу за животно дело у области проучавања народне традицијске културе, као и награду ”Миле Недељковић”. Свечану доделу награде музички ће оплеменити наступ етно ансамбла ”Бело платно” из Београда.

Сем програма доделе награде, у оквиру манифестације организује се и трибина на којој ће се разговарати о савременим генеалошким истраживањима у Србији (о породичном стаблу и пореклу породица). О овоме ће говорити Мирослав Нишкановић, аутор значајних књига о овој теми, Александар Бачко који се бави проблемима генетичке генеалогије, Владета Коларевић, уз Мила Недељковића најпознатији проучавалац порекла породица и становништва у шумадијским крајевима, као и Часлав Недељковић, информатичар, чија технолошка знања и презентација приступа   нашим и светским генеалошким базама (преко видео бима) треба да трибини да и интерактивни карактер.

Посебан сегмент манифестације је активност Студентске истраживачке радионице ”Миле Недељковић” у шумадијском селу Вукасовци. Учесници ове радионице су студенти Београдског универзитета са етнологије и антропологије, етномузикологије и Филолошког факултета (координатор је Рајко Матић, један од најпознатијих српских здравичара и посленика у очувању народне традиције). Сакупљени материјал се обрађује и класификује, постајући темељна база за проучавање народне културне баштине Шумадије.

Манифестација Награда ”Миле Недељковић” обухвата традиционално и фолклористичке радионице за ученике аранђеловачких основних и средњих школа. Ове радионице се односе на стицање основних знања из области изворног традиционалног певања (музичка радионица ”Звонце” коју води др Јелена Јовановић, етномузиколог из Београда), затим курс етно фотографије (”Етно разгледница”, радионица коју води Славиша Живковић, познати шумадијски уметник наивац, као и етно фотограф), као и луткарска радионица ”Змај”, на којој ће се израђивати лутке од потпуно природних и еколошких материјала (курс ће водити Милош Јовичић, академски сликар). Учесници ће имати прилику да у посебном амбијенту аранђеловачке Етно куће, која је седиште Удружења ”Баштина и будућност”, и јавно прикажу радове настале на овим радионицама.

Један од циљева ове манифестације је и утемељење Српског фолклористичког центра у Аранђеловцу, што би подстакло реализацију многих савремених културолошких идеја које се темеље на научно- популарном, компаративном, едукативном и стваралачком односу према народној традицији. Финансијску подршку за ову значајну манифестацију и ове године омогућили су Општина Аранђеловац и Министарство културе и информисања Републике Србије.

Детаљније информације на телефон 064/ 140-24-98 (Иван  Златковић, координатор манифестације)

 

Књиге пристигле на конкурс за награду ”Миле Недељковић” за 2012. годину

 

На конкурс за награду ”Миле Недељковић” ове године стигло је 10 наслова. Књиге су поређане по азбучном реду презимена аутора или назива књиге (уколико је реч о приређивачу).

 

1.  Златковић Иван, Епска биографија Марка Краљевића, Тематско-мотивска            основа, Завод за уџбенике, Београд 2011.
2. Ковач Сенка, Сретење, Нови државни празник у јавном дискурсу, Српски генеалошки центар, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд 2011.
3. Павићевић Александра, Време (без) смрти, Представа о смрти у Србији 19 – 21. века, Етнографски институт Српске академије наука и уметности, Београд 2011.
4. Радиновић Сања, Облик и реч, Закономерност мелопоетског обликовања српских народних песама као основ за методологију формалне анализе, Факултет музичке уметности, Београд 2011.
5.  Самарџија Снежана, Облици усмене прозе, Службени гласник, Београд 2011.
6. Јасеница, приредио Борисав Челиковић, Службени гласник, Српска академија наука и уметности, Београд 2011.
7. Насеља српских земаља, приредио Борисав Челиковић, Службени гласник, Српска академија наука и уметности, Београд 2011.
8. Насељавање Србије, приредио Борисав Челиковић, Службени гласник, Српска академија наука и уметности, Београд 2011.
9. Руднички округ, Рудничка Морава, приредио Борисав Челиковић, Службени гласник, Српска академија наука и уметности, Београд 2011.
10.  Шумадија, Шумадијска Колубара, приредио Борисав Челиковић, Службени гласник, Српска академија наука и уметности, Београд 2011.

 

 

Из саопштења жирија о ужем избору за награду ”Миле Недељковић”за 2012. годину

Жири у саставу академик Петар Влаховић, проф др Ненад Љубинковић (председник жирија), др Јелена Јовановић, др Бранко Златковић, Јасна Бјеладиновић-Јергић, на последњем састанку одржаном почетком јула, начинио је ужи избор књига које конкуришу за награду ”Миле Недељковић”.

У ужи избор ушле су следеће студије (поређане по азбучном реду аутора):

1. Златковић Иван, Епска биографија Марка Краљевића, Тематско-мотивска основа, Завод за уџбенике, Београд 2011.
2. Павићевић Александра, Време (без) смрти, Представа о смрти у Србији 19 – 21. века, Етнографски институт Српске академије наука и уметности, Београд 2011.
3. Радиновић Сања, Облик и реч, Закономерност мелопоетског обликовања српских народних песама као основ за методологију формалне анализе, Факултет музичке уметности, Београд 2011.
4. Самарџија Снежана, Облици усмене прозе, Службени гласник, Београд 2011.

Жири сматра да је пројекат Насељавање Србије приређивача Борисава Челиковића у издању Службеног гласника и Српске академије наука и уметности изванредан допринос науци и култури, иако не одговара пропозицијама конкурса.

Коначну одлуку о овогодишњем добитнику награде ”Миле Недељковић” жири ће донети почетком септембра.

 

Био-библиографија Мила Недељковића

 

Миле Недељковић (Крћевац код Тополе, 2. март 1941 – Београд, 30. мај 2009), новинар, етнолог и књижевник.

Основну школу завршио је у родном Крћевцу, нижу гимназију у Аранђеловцу а матурирао је у Лазаревцу. Дипломирао је етнологију 1978. године на Филозофском факултету у Београду, где је одслушао и положио већи део испита за магистарске студије. На подстицај проф. Бранка Ћупурдије, требало је 2009. године на Одељењу за етнологију и антропологију да брани магистарски рад Културни слојеви у топонимији Шумадије.

Радни век је провео у Београду радећи као новинар или уредник у више редакција (Политика, Политика експрес, Радио ТВ ревија, Рад, Радничка штампа –издавачка делатност), као стручни сарадник (Институт за новинарство) и као уредник у издавачкој делатности (Министарство за информације Србије).

Био је уметнички руководилац Драмског експерименталног студија СКУД Жикица Јовановић Шпанац (1963–1965) и управник Универзитетске експерименталне сцене Маска (1968). Предавао је у школама Југословенског института за новинарство (1976–1991), био ментор за праксу студената књижевно-публицистичког смера Филолошког факултета у Београду (1984–1988) и координатор наставе на смеру журналистике у департману Београд новопазарског Факултета хуманистичких наука (2004–2009).

Подстицао је стваралаштво младих у области уметности и културе (песнике, рецитаторе, играчке, певачке и позоришне дружине) и био предани сарадник Савеза аматера Србије.

 

 

Аутор књига и публикација:

• Завеса пада, Прикази и белешке о позоришту (Нови Београд, 1968);
• 70 и 7 песника (антологија младих, мало познатих или сасвим непознатих песника, Београд, 1972). Захваљујући Недељковићевом добром познавању поезије и дару да препозна песника, у овој антологији објављени су  савремени познати песници Перо Зубац, Рајко Петров Ного, Срба Игњатовић, Радомир Путник, Драгомир Брајковић, Душан Говедарица, Даринка Јеврић, Радмила Лазић, Милан Ненадић, Милан Младеновић.
• Годишњи обичаји у Срба (Вук Караџић, библиотека Корени, Београд 1990) за коју је добио награду за науку Вукове задужбине;
• Слава у Срба (Вук Караџић, Београд, 1991);
• Срби Граничари (оглед о Србима у Славонији, Хрватској и Далмацији – Београд, 1991; друго допуњено издање Београд, 1994. У књизи је дат преглед насеља у којима је српски народ био већински на основу пописа становништва од 15. марта 1948. године. Предговор је написао академик Радован Самарџић),
• Крст и полумесец – најстрашнија српска раздеоба (Београд – Бијело Поље, 1993);
• Календар српских народних обичаја и веровања (Ваљевац, библиотека Наслеђе, Ваљево 1994, 1995, 1996);
• Записи о Шумадији, књига I, (Крагујевац, 1996);
• Обичајни календар за просту 1997 (Колубара, Ваљево 1996);
• Српски обичајни календар (Чин, Београд, 1998–2010);
• Записи о Шумадији, књига II (Београд, 2000);
• Лексикон народа света (Српска књижевна задруга, ЈП Службени лист СРЈ, Посебна издања, Београд, 2001);
• Топола, Карађорђев град, Опленац (Топола, 1989);
• Задужбина краља Петра I (Опленац, 1992);
• Вождове војводе (Аранђеловац, 2002);
• Орашац, колевка српске државности (Аранђеловац, 2002);
• Косово и светски рат (Верзалпрес, Београд, 1992);
• Новинарство, Основи (Београд, 2003);
• Објава српског новинарства Удружење новинара Србије, Београд, 2004);
• Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006 (УНС–Службени гласник, Београд, 2009).

 

 

 

Драме:

• Каријатиде (извела Студентска експериментална сцена у Београду, 1961);
•  Могила (трећа награда на савезном конкурсу за Дан младости, 1961);
• Стублине (одломак штампан у зборнику Бити негде, Нови Београд 1966);
• Последњи војник комуне (објављена у Корацима, 5–6, Крагујевац 1975);
• Ноћ у Салашу Ноћајском (историјска једночинка, ЧИН, Београд 2004).

 

 

Сценарији:

• Опленачка трилогија (1993, аутор првог дела трилогије снимљене у режији Милана Кнежеића);
• Вожд (1997, документарни филм у режији Крсте Шканате);
• Трагом Карађорђа (2004, документарно-играна ТВ серија у петнаест епизода у режији Мирослава Живановића, којом је обележена двестагодишњица Првог српског устанка и обнове српске државности).

 

 

Коаутор у зборницима и књигама:

• Бити негде, зборник књижевних радова (Нови Београд, 1966);
• Руковања, зборник књижевних радова (Нови Београд, 1968);
• Дунав тече, зборник књижевних радова (Нови Београд, 1970);
• Новинарство данас, Приручник за полазнике новинарских школа Југословенског института за новинарство у Београду (Београд, 1983);
•  Два века српског новинарства (Институт за новинарство, Београд, 1992);
• Речник заблуда, сто неистина о Србији и српском народу и одговори на њих (Министарство за информације Републике Србије, Београд, 1994);
• Бели град, културна историја Београда (Mediart, Београд, 1997);
• Слово љубве Деспота Стефана Лазаревића (библиофилско издање Алдема, Београд, 2000, рукописао, илустровао и фреске сачинио Боле Милорадовић);
• Енциклопедија српског народа (аутор дела одредница о новинарима и новинарству, Завод за уџбенике, Београд, 2008).

 

 

Приредио за штампу књиге:

• Деловодни протокол Карађорђа Петровића (Крагујевац–Топола, 1987);

Народни календар „Шумадија“ (Крагујевац, 1993);

• Мемоари принца Томислава Карађорђевића (Топола–Опленац, 1999).

 

 

Објавио публикације, научне студије и чланке (избор):

*Значај микротопонимије у етнолошким изучавањима развитка насеља, Етнолошке свеске IV, Обредна пракса у Србији, Београд 1982, 80–94.

*Смедеревска нахија у Деловодном протоколу Карађорђа Петровића, Етнолошке свеске V, Зборник радова VIII саветовања Етнолошког друштва СР Србије одржаног априла 1984. године у Смедереву, Београд 1984, 111–119.

*Из топонимије новопазарског краја, Новопазарски зборник 8, Нови Пазар 1984, 143–171.

*Ко је, до сада  непознати, писар Деловодног протокола Карађорђа Петровића, Кораци, год. XX, књ. XX, св. 5–6, Крагујевац 1985, 339–350.

*Неколики топоними у околини Сјенице, Зборник Сјенице, бр. 1, Сјеница 1985, 67–76.

*Народно лекарство у околини Сјенице, Зборник Сјенице, бр. 2, Сјеница 1986, 59–71.

*Задруга у Опленачком крају до овога века, Етнолошке свеске VII, Зборник радова Десетог саветовања Етнолошког друштва СР Србије одржаног 6–8. јуна 1986. у Тополи, Београд–Топола 1986, 103–126.

*Унакрсно напијање славске здравице, Расковник, часопис за књижевност и културу, година XIII, бр. 47–48, Београд 1987, 119–132.

*Крушевачка нахија у првом устанку, Етнолошке свеске VIII, Зборник радова XII саветовања Савеза етнолошких друштава Југославије и XI саветовања етнолога СР Србије одржаног 29–31. октобра 1987. у Крушевцу, Београд–Крушевац 1987, 227–232.

*Недовршени сусрети са Драгишом Витошевићем, Расковник, часопис за, књижевност и културу, година XIII, бр. 49, рубрика Наш Драгиша Витошевић, Београд 1987, 159–162.

*Племенски речник Шумадије, Ивановићи (Иванекићи) у Крћевцу, Расковник, часопис за књижевност и културу, година XIII,бр. 50, Београд 1988.

*Србија Карађорђевог времена, студија у књизи: Деловодни протокол Карађорђа Петровића, Крагујевац–Топола 1988, 183–226.

*О светковању петка у нашем народу, Зборник Сјенице 5, Сјеница 1 989,135–149.

*Живот по народном календару, Три века Сеобе Срба, Специјално издање “Јединства”, Приштина, јул 1990, 72-74.

*Аранђеловац, занатлијска варошица, Народни календар Шумадија за просту 1993. годину, Годиште прво, Крагујевац 1993, 70–71.

*Светиње и манастири у Рудничкој планини у Шумадији, Даница, српски народни илустровани календар за 1994, Прва година, Вукова задужбина, Београд 1994, 230–239.

*Сјеничани у Лепеници, Зборник Сјенице 8, Сјеница 1997, 85–101.

*Карађорђевићи (са родословним стаблом), Даница, српски народни илустровани календар за 1997, Четврта година, Вукова задужбина, Београд 1997, 151–166.

*Богатство изворног стваралаштва, Сабор народног стваралаштва Србије (26), год. XII, бр. 1, Топола 1998, 36–38.

*Светородна лоза Немањића, Даница, српски народни илустровани календар за 1998, Пета година, Вукова задужбина, Београд 1998, 92–98.

*Називи насеља у околини Сјенице, Зборник Сјенице 9–10, Сјеница 1999, 85–119.

*Данашњи токови игре и песме у Шумадији, Сабор народног стваралаштва Србије (27), год. XIII, бр. 1, Топола 1999, 36–38.

*Становништво Аранђеловца и околине у светлу културно-историјских слојева, Вуковим трагом, Зборник предавања на трибини огранка Вукове задужбине у Аранђеловцу, Аранђеловац 1999, 7–27.

*Уз мемоаре краљевића Томислава Карађорђевића, Поговир у књизи: Томислав Карађорђевић, Мемоари, Задужбина краља Петра I, Топола – Опленац, 1999, 741–748.

*Старинска јела и пића, Стариниска, славска, пригодна и савремена исхрана у Срба, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за преступну 2000, ЧИН, Београд 1999, 331–396.

*Поучник о слављењу крсног имена, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2001, ЧИН, Београд 2000, 313–384.

*Сеобе становништва из новопазарског краја у Шумадију током XVIII и XIX века, Новопазарски зборник 25, Нови Пазар 2001, 119–141.

*Фендрек од Гараша, Предавање одржано приликом прославе годишњице Првог српског устанка у Аранђеловцу, уочи Сретења, 15(2) фебруара 2001, (штампано као посебна публикација), Орашац 2001, стр. 19.

*Покушај обнове Друштва фолклориста, Сабор народног стваралаштва Србије (29), год. XV, бр. 1, Топола 2001, 43.

*Свадбени обичаји у Срба, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за 2002, ЧИН, Београд 2001, 325–402.

*Тематски кругови Томислава Грујичића Равањца, Сабор народног стваралаштва Србије (30), год. XVI, бр. 1, Топола 2002, 45.

*Карађорђе игра тројанац, Сабор народног стваралаштва Србије (31), год. XVII, бр. 1, Топола 2003, 4.

*Називи сродништва у Срба, са упутством и примерима како се прави родословно стабло, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2003, ЧИН, Београд 2002, 327–374.

*Из Карађорђевог времена, Ко су и колико је било Вождових војвода, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за преступну 2004, ЧИН, Београд 2003, 369–394.

*Објава српског новинарства, (посебна брошура), Удружење новинара Србије, Београд 2004, стр. 32.

*Српска народна знања и веровања о биљкама, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2005, ЧИН, Београд 2004, 351–408.

*Народни живот и обичаји у огледалу топонимије, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2006, ЧИН, Београд 2005, 343–410.

*Исконска нит саборовања, Сабор народног стваралаштва Србије (34), год. XX, бр. 1, Топола 2006, 27–29.

*Библиографија “Сабора”, Сабор народног стваралаштва (34), год. XX, бр. 1, Топола 2006, 32–40.

*Топонимијски слојеви у околини Сјенице, Новопазарски зборник 29, Нови Пазар 2006, 99–107.

*Српска презимена, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2007, ЧИН, Београд 2006, 333–376.

*Суштина Сабора у Гучи, по писању “Политике”, Сабор народног стваралаштва Србије (35), год. XXI, бр. 1, Топола 2007, 36–38.

*Народна веровања, подуке и празноверице, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за пеступну 2008, ЧИН, Београд 2007, 359–394.

*Четврто прело (Водице), Сабор народног стваралаштва Србије (36), год. XXII, бр. 1, Топола 2008, 39–40

*Славска трпеза, сто одабраних посних и мрсних јела по реду изношења пред госте, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2009, ЧИН, Београд 2008, 355–390.

*Животи песмом опевани, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2010, ЧИН, Београд 2009, 321–382.

 

 

Објављивао у листовима, часописима, стручним публикацијама:

Први новинарски прилог објавио је као гимназијалац у Гласу Шумадије (1958) а прву позоришну критику у листу Наше дело (1960), гласилу ученика Гимназије у Аранђеловцу. Чланке, есеје, књижевне приказе, позоришне и филмске критике и научна саопштења објављивао је у листовима, часописима и стручним публикацијама:

Студент (1962–1967), Видици (1964, 1967), Лето (1964), 20 семестара Шпанца (1964), Летопис Београдског универзитета (1965), Социолошке теме (1967–1968), Октобар (1967), ДМБ (1967), Нови Београд (1967–1971), Младост (1967–1970, 1988), Политика (1967–1968, 1972, 1977–1979, 1983), Пољоиндустрија (1968–1970), Панчевац (1968–1969),  Фронт (1969), Глас Истре (1969),  Крила Армије (1969), ПТТ весник (1969–1971), Сусрет (1970), НИН (1970), Задруга (1970–1971), Просветни преглед (1970–1971), Наша крила (1970–1971), Јеж (1971), Завичај (1971), Наше стварање (1971), Дом и школа (1972–1973), Књижевна реч (1972), Песничке новине (1972–1973, 1979–1984, 2006–2008), Илустрована политика (1973), Трећи програм Радио Београда (1973–1974), Вечерње новости (1974), Југословенски синдикати (1974–1980, 1987), Расковник (1975, 1987, 1988), Кораци (1975, 1980–1983, 1985, 1987), Рембас (1980–1983), Ехо (1980), Зборници XXVIII, XXIX; XXXI, XXXII, XXXIV конгреса Савеза удружења фолклориста Југославије (1981, 1982, 1984, 1985, 1987), Етнолошке свеске (1982, 1984, 1986, 1988), Новинарство (1982–1988), Зборник радова 1. конгреса југословенских етнологов ин фолклористов (1983), Етнолошки преглед (1983), Сабор (1984, 1986), Новопазарски зборник (1984, 2001, 2006), Научни скуп „Стваралаштво Димитрија Давидовића“ (1985), Зборник радова са научног скупа „Стање и проблеми научноистраживачког рада у области информисања“ (1985), Зборник Сјенице (1985–1986), Наша штампа (1985), Народно стваралаштво – Folklor (1985–1987), Сабор народног стваралаштва Србије (1986–1988), Делавска енотност (1986), Светлост (1996), Задужбина (1990–2008), Глас (2001), Шабачки гласник.

 

 

 

Уређивао је стручне листове и часописе:

• Народно стваралштво – Folklor (1985–1987), орган Савеза удружења фолклориста Југославије;
• Расковник (1987–1991), часопис за књижевност и уметност;
• Новинарство (1983–1987), часопис Југословенског института за новинарство;
• Новинарски гласник, гласило Удружења новинара Србије (1985–1987)
• Наша штампа, гласило Савеза новинара Југославије (1987–1988);
• Новинарски летопис, свеске за историју новинарства (1988–1991); Задужбина, орган Вукове задужбине (1990–2008).

 

 

Покретач листова и часописа:

• Песничке новине (покренуо 1972 са групом младих књижевника. Главни уредник био је 1972–1974, 1979, а у обновљеним Песничким новинама 2006. године, као посебно заслужан за њихову појаву и постојање, нашао се у редакцијском колегијуму где је водио рубрику историјског прегледа);
• Сабор народног стваралаштва Србије (фолклористички часопис који прати рад културно-уметничких удружења и фолклорних група; главни и одговорни уредник био је 1985–2008);
• Зборник Сјенице (као резултат вишегодишњег научно-истраживачког пројекта САНУ „Рас и Сопоћани“, у којем је учествовао 1984–1986, покренуо је, са неколико научних радника и културних посланеника Сјенице, овај научни годишњак, и био један од уредника 1985–2003).

 

 

Заступљен је са библиограском одредницом у:

• Ко је ко, писци из Југославије 1994 (Ошишани јеж, Београд, 1994);
• Лексикон писаца Југославије, IV том (Матица српска, Нови Сад, 1997).

 

Превођен је на енглески, француски, руски, немачки, шпански и бугарски језик.

 

 

Удружења: Био је члан Удружења новинара Србије од 1973, члан председништва УНС-а (1985–1987, 2000–2009), члан Удружења књижевника Србије, члан Етнолошког друштва Србије ( од 1978), члан Удружења фолклориста (од 1979), секретар Савеза удружења фолклориста Југославије (1986–1987), један од оснивача Задужбинског друштва „Први српски устанак“, иницијатор заснивања књижевне награде и истоимене публикације „Одзиви Филипу Вишњићу“, покретач манифестације „Винопије“ (одржаване под геслом: вино пити а не напити се), којом је оживљена традиција обележавања Чистог понедељка (почетак ускршњег поста).

 

Награде: Добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности СР Србије (1988); први је добитник награде Вукове задужбине за науку за дело Годишњи обичаји Срба (1990); за Лексикон народа света добио је Специјалну награду Осмог међународног салона књига у Новом Саду (2002); добитник је награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне и Горе, у знак трајног признања за рад и допринос унапређењу новинарства Србије и Црне Горе (2006), Повеље Радио Београда 2 (поводом пола века постојања Радио Београда 2) за дугогодишњу сарадњу, допринос радио стваралаштву и афирмацију ауторског и критичког радија посвећеног култури и уметности (2008), и Повеље XIV међународног скупа „Власински сусрети“ за свестран и значајан допринос на подручју етнологије и афирмације научног стваралаштва (2008).